ZA RELAKS

STRANICA SE DOPUNJAVA SA INTERNETA,
ZANIMLJIVIM I ZABAVNIM TEKSTOVIMA
I SLIKAMA.

**********************************************************

TARABICI :
" SVE TE RATOVE I BUNE CINICE VELIKACKA CARSTVA
OD SVOJE CISTE ZLOBE I PAKOSTI , A ONI STO BUDNU RATOVALI UBIJACE JEDNI DRUGE ZBOG SVOJE
MANITE PAMETI ''
 
preneseno sa : www.doboj.cjb.net
 
**************************************************
 
 

 

Dosla ekipa RTS-a, iz redakcije skolskog programa, u jednu seosku zabit, da snimi tipican radni dan jednog naseg seljaka. Seljak se namesti pred kameru i pocne pricu:

- Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu-dve rakijice i isteram ovce na ispasu. Dok one pasu ja slistim jos jedno cetiri-pet...

- Stop - ulece reditelj - Pa jeste li vi normalni?! Ovo je skolska emisija, treba decu da kulturno uzdizemo. Lepo vi kazite kako citate knjige, pricajte o kulturi. Ajde ponovo.

- Ustanem ti ja tako oko pola pet i procitam knjigu-dve, pa onda isteram ovce na ispasu. Dok ovce pasu ja ti se lepo sit nacitam, a onda kad ih vratim kuci pred rucak ja onako na brzaka prelistam dve-tri knjige. Uz rucak mnogo volim da citam. Obicno uzmem neku deblju knjigu da mogu posle rucka da se lepo ispavam. A onda kad ustanem dodje komsija Pera i mi tu procitamo jedno tri-cetiri knjige pre nego to sidjemo u selo. Uvece se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi citamo i komentarisemo sta je ko procitao. Oko deset sati obicno bibliotekarka proglasi fajront jer smo procitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komsije Mike. On ima stampariju.

preneseno sa www.lasrbi.com/

************************************************************

 

OLOVKA PISE SRCEM

Autori: deca uzrasta od 4 do 14 godina
Priredjivai: Vanja Rupnik-Racic i Budimir Nesic
Interpress / MIT Commerce, Beograd 1993.

AVION I AUTOMOBIL

  • Avion moze da leti i naopako, a na autu je odmah sudar.
  • Avion ima i vrtilaciju.
  • Razlicni su sto saobracajac ne moze da stane na nebo.
  • Avion moze i od hartije da napravis, a auto mora da se kupi.
  • Kamion gazi decu; avion ne gazi.
  • U automobil mora da se turi benzin; u avion ne mora, njega tera pilot.

AVION I PTICA

  • Avion peva debelo, a ptica tanko.
  • U pticu ne levamo gas, ona sama leti.
  • Vrabac jede psenicu, a avion ne moze.
  • Pticu moze macka da pojede, a avion ne moze.
  • Vrapca ulovis u klopku, a avion ne moze.
  • Ptica je korisna: ona nosi jaja, a avion ne nosi jer nema gnezdo.
  • Avion je koristan: on vozi putnike na aerodrom; ptica nema ni stepenice.
  • Avion je dobar: pod njega moze da se podvuces, a ptica kljuje.

KAKO SE POZNAJE BEGUNAC

  • Ako ides napred, i sve brzo ides, i svi vicu drz ga.

VERNOST

  • To je kad se neko voli, pa se pise sa pismima.
  • Vernost je sto se majmun vere.
  • Vernost je kad se veri devojka.

VOJNIK

  • Vojnik je zivo bice koje je u vojsci.
  • Vojnik je zato da vice razumem i da ga sisaju.
  • Vojnik je zato da se marsira i da bude rat.

GLAVA

  • Glava od stoke je jedna izduzina na zivotinju. Ona je korisna jer se jede.
  • Glava od coveka je jedna okruglina na coveka. Ona nije korisna.
  • Glava ide sa nogama, a jede sa rukama.
  • Svako ima glavu, samo neko ima lepsu.
  • Sa glavom sve zapamtis, da ne mora da pitas posle.
  • Kad si na moru, pliva ti glava na vodi; ako hoe da je nalepsas, veze se masna.
  • Glava ima oci; oci paze da ne padnes na glavu.
  • Na glavi ima rupe za uveta na stranama.
  • Glava ima brkove, za mukarca da se zeni.
  • Glava ima i rogove, ako je stoka.
  • Ima jedan Branko sto ima glavu, pa ga zato zovemo glavonja.

GLASAN I TIH

  • Glasan je jako deranje, tih je polako deranje.
  • Tiho se dobija kad prica viceve, pa naidju devojcice.

GOMILATI

  • Kad se neko golica, pa se posle miluje.
  • To je kad se gomilaju ljudi, ili druga stoka, ili krompir.

ZIMA I LETO

  • Zimi te grde sto se ne kupas, a leti se kupas, pa te grde.

IZNENADJENJE

  • Kada se iznenada iznenadi, i samo vikne joj.
  • Kad oce da sedne na stolicu, a neko ti izvuce.
  • Kad oce da jede kolace, a ono ih pojeli razni u kuci.
  • Kad ti neko podmetne nogu, a ti slomis ruku.
  • Kad nekog potegnes kamenom, a on kukavica pa putsi krv.
  • Kad nadjes iznenadjenje kao rupa, pa upadnes.
  • Kad nekog udaris po uvetu, da te ne cuje sto si ga udario.
  • Kad dodju gosti, pa nece da idu, najvise se iznenadis.

KAFA

  • Kafa je jedno jelo za odrasle; sluzi i za rastenje repova na deci.
  • Kafu najvise izmisljaju gosti, zato sto oni dodju pa svasta izmisljaju.

KRAVA

  • Krava je jedna domaca zivotinja od mesa; rodi se na selu od teleta, muze mleko, daje kajmak i sir, a posle opet pravi tele.
  • Ima razne krave; tako ima jedna krava to uvek dodje kad imamo goste, da trazi nesto od mame.
  • Krava je zenski vo.
  • Krava je domaca zivotinja sa repom za muve.
  • Krava je najveca stoka u nase selo.

MORE I REKA

  • Na more se ide kad je raspust, a na reku uvek mozes da ides.
  • More ima spiceve, a reka samo krivine.
  • U more ima morski pas, a u reku recni.
  • Reka ima u nae selo, a more nisu napravili.
  • Reka ima nizbrdo, a more ima i uzbrdo.
  • Na reku se kupaju svi koje znas, a na moru nikog ne znas.

NAZIDATI

  • Kad se nazida zidar na kucu.
  • Nazidati je kad si pre brao jedne jagode, i vise ne mozes da beres, jer je tamo zid.

NEMASTINA

  • Kad neko nema imastinu, to se zove nemastina.
  • Nemastina je kad slanina nije mast nego meso.
  • Nemastina je kad su se neki kupali goli, jer nemaju gace.

OLOVKA I NALIVPERO

  • Kada ti olovkom da jedinicu bas te briga, a penkalom te je briga.
  • Olovka pise suvo, a nalivpero mokro.
  • Mnogo je bolja olovka, jer kad prekrsis olovku dobijes dve olovke, a kad skrsis penkalo dobijes batine.
  • Penkalo pise mastilom, a olovka srcem.

OSVETA

  • Kad te neko tuzi, pa mu plazi jezik.
  • Kad su nekom coveku polupali prozore.
  • Kad ujutru svice osveta.

PAS I MACKA

  • Zaveze psa za kais pa ga lepo vodi, a macku ne moze jer se mnogo dere.
  • Pas laje kod plota, a macka pod sporetom.
  • Macka sija u mraku i ima rep za savijanje.
  • Pas laje, a macka je korisna jerbo prede.
  • Pas govori debelo, a macka tanko.
  • Pas cuva kucu, a macka miseve.

PISMO

  • Pismo je sto se jedna velika hartija turi u jednu drugu hartiju, napisu se neka slova, pa se prilepi za marku.
  • To je sto mora da se lize, a nije slatko.
  • Pismo je sto neki pisu postaru.
  • Ko se voli, taj se pise.

POTOK

  • Potok je isto kao more, samo sto je tanji.
  • U potoku teku ribe.
  • Potok je jedna opasna stvar, jer je jedan upao, pa je samo vikao u pomoc, u pomoc.
  • Oni ljudi koji nemaju kucu, da mogu tamo da se umivaju.
  • Potok se stvara tako sto brdo cedi vodu, pa posle u potoku curi voda.
  • Potok tece i kad je leto, samo se nocom ne vidi; nocom se samo cuje kako tece.

CEMU SLUZI POTOK

  • Da tece.
  • Da ide kroz selo.
  • Da se most napravi.
  • Da se vodenica melje.
  • Da se svi skidaju u gace.
  • Da se zabe skupljaju i da pevaju.
  • Da se kupaju zene i da ih ne vide.
  • Da pljunes i da odnese voda za Moravu.

POCETAK I KRAJ

  • Zna se kada pocinje pocetak, a ne zna se kad pocinje kraj.
  • Kraj je na kraju, a pocetak malo napred.
  • Kraj je nazad, a pocetak je pre nazad.
  • Pocetak je kad pocne, a kraj je kad si gotov.
  • Pocetak je kad sam se ja rodio, a kraja nema.

PROZOR I VRATA

  • Na prozor se susi ves, a na vrata se susi ime i prezime.
  • U prozor ima nebo, a u vrata nema.
  • Na vrata fino udjes, a na prozor begas.
  • Kroz vrata udju ljudi, a kroz prozor mrak.

PROMENLJIV

  • Kada je neki covek bio plav, pa se posle promeni i bude crn, pa mu svi kazu crni covece.

RIBLJE ULJE

  • Necu da ti kazem nista, zato sto to nije lepo pitanje. Tako jedan sa naocarima pitao isto moju mamu, i ona odma rekla da nemamo vise. I onda on opet napisao, i onda ona opet kupila, i zato necu da ti kazem nista.
  • To je sto je pio Kraljevic Marko kad je bio mali, pa mu posle poraso buzdovan veliki, i Sarac mu poraso, i svasta mu poraslo.
  • To svi pricaju da ima korisnos, a niko nece da ga pije, i svi ga daju meni, ko da sam ja neko.

SREDNJI

  • Srednji je prednji, ako ispred njega nema pozadi.

STO

  • Jedna stojeca stvar to se jede.
  • Jedna sprava za rucak i veceru.
  • Sto je dobar samo sa gornje strane, zato sto od dole ne moze da stavis.

TUGA

  • Stvara se kad se posece, pa ne smes u kucu da te ne biju.
  • Kada te uciteljica namesti u prvi red, pa te svi cupaju, a ti znas ko je.
  • Kada ides po kupine bos.
  • Kad neki covek nema ga kuci, a zena mu misli kad ce on da dodje.
  • Tuga je gde ima mnogo dece, pa se svi deru.
  • Tuga je jedna tuzna stvar, jer ti cure suze.
  • Tuga je kad cuvas volove, pa jedan ode u tudji kupus, pa posle uvate i tebe i vola.
  • Tuga je kad te neki udari, pa ne mozes da mu vratis, jer ce da te prebije.

TUZIBABA

  • Tuzibaba je jedna baba sto joj jedan vikao svasta, pa posle isli na sud, da se sude sa svedocima.
  • To je jedan sto ga udari po usima, a on ode pa kaze, a nije mu nita poslo, ni na nos, ni nigde.

UNUK

  • Unuk je covek koji ima dedu.
  • To je dete od dedine snaje.
  • Unuk je od moga dede otac moj, pa sam ja njemu unuk.
  • Unuk sam ja, kad odem na selo.
  • Imali smo i mi unuka; to sam ja kad sam bio mali.
  • Unuk je jedno dete pola babino, pola dedino i mamino.

USAMLJEN

  • Usamljen sam ja, nemam ni zenu, ni nista.
  • Kad bude puno ljudi, i kad samo jedan ostane.
  • Kad neko nema nikog, pa je skroz sam.
  • Kad u jednoj sobi bude samo jedan covek.
  • Kad pogleda svuda, i nigde nema nista.
  • Kad se zavuces pod jorgan, pa si sam na svetu.

HRABROST

  • Hrabrost je da ti udare cvrgu, a ti da ne trepnes.
  • Hrabar je jedan sto bezi da ga ne tuku.
  • Hrabrost je kad se ne vice jao.
  • Kad neko oce da te bije, a ti kazes pocni ako smes.
  • Hrabrost je kad neko vikne BA, a ovaj se ne uplasi, nego ga pogleda samo onako.
  • Hrabrost je lovac u cizmama i vuk u sesiru.

KO JE HRABAR

  • Slon, sto ima ovakvu nogu.
  • Tenkovi, sto mnogo pustaju buku.
  • Medvedi, sto smeju da spavaju u sumi.
  • Jedan sto je bio hrabar, pa sada ne mora da ide u skolu jer je slomio nogu.
  • Jedan sto se napije, pa mu sipaju vodu na glavu, a on samo peva.
  • Jedan sto su ga udarili letvom, a ono pukla letva.

KAKO SE POSTAJE HRABAR

  • Kada ti peru usi, a ti samo cutis.
  • Kada ti neko kaze je l znas ti ko sam ja, a ti ne znas.
  • Kada te neko juri, a ti opasno bezis.

CVECAR

  • Cvecar je jedan covek to cveta u basti.
  • Cvecar je zivo bice sto sedi u cvecu.
  • To je sto meni kazu da sam cvecka.

 

   preneseno sa : www.lasrbi.com/

**********************************************************

  

TARABICI I NJIHOVO VIDJENJE BUDUCIH DOGADJAJA

" Kad miris izidje iz poljskog cvijeca, kad milost izidje iz covjeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje... Ondakar ce nastupiti najveci opsti rat..."

"Bice i onijeh predjela dje ce zene od panjeva misljeti da su ljudi te ce ih jadne grliti i ljubiti."

"Kad izbije ovaj ljuti rat, tesko onijem vojskama koje budnu uzlecale u nebo, a blago onijem vojnicima koji budnu vojevali po zemlji i po vodi"

"Mi u tom ratu necemo vojevati, ali ce se drugi biti preko nasijeh glava"

"U vazduhu iznad Pozege s neba ce uzareni ljudi padati na zemlju"

"Ja mili Boze, kume proto, cudesnih cuda sto ce se desiti! Vidis li koliko je ovo Pozesko polje? Jednog dana bice puno zapaljenih ljudi koji ce buktati kao luc i padati ozgo s neba"

"Samo jedna zemlja na kraju svijeta, opasana velikijem morima, velikacka ko ova nasa Jevropa, bice mirna i spokojna brez nedaca i nesrece... Na nju ni preko nje nijedno tane nece puknuti"

"Oni koji budnu pobjegli i sklonili se u tri krstata gore, tamo ce naci svoj spas te ce poslije zivjeti u ilju i izobilju, sreci i ljubavi, jerbo rata vise nikad  biti nece..."

"Poslje ovog rata na prijestolje svijeta doci ce jedan plemenit i dobrodusan ridji covjek"

"Blago onima koji to dozive, jerbo ce taj ridjokosi svijem ljudima donijeti srecu, on ce biti duga vijeka i vladace sve do  svoje smrti od Boga date"

"Za vrijeme njegovo ni poslje njega ratova vise nikad biti nece, ali ce tamo u ko zna kojem vremenu i vijeku za ljude, zbog njiovijeh gluposti nastupit velika omraza ljudska"

"Vidis kume, kade ljudski rod poslje Opstega rata stane da zivi u miru i izobilju, sve ce to biti jedan grki  privid ljudskijeh zabluda, jerbo ce mlogi zaboraviti na Boga, pa ce se klanjati svojoj ljudskoj pameti"

"Otici ce coek i do drugijeh svjetova i tamo zateci prazninu i pustos, ali ce jopet smatrati da sve bolje zna, nego li, Boze prosti , sam Bog"

"Tamo sem mira Bozijeg nista vidjeti nece, ali ce srcem i dusom osjetiti svu Boziju ljepotu i snagu. Ljudi ce se kolima voziti i po mjesecu i po zvjezdama. Oni ce tamo traziti drugi zivot ali tamo zivota vakog kakav je u nas biti nece. Bice ga ali oni nece umijeti da razumiju da je to zivot nakav kakav jeste"

"No sto se godj vise budne znalo, manje ce se  ljudi medju sobom voljeti i paziti. Nastace taka omraza da ce im razna sokocala biti preca od svojijih najblizih"

"Coek ce vise vjerovati svom sokocalu, nego svome prvom komsiji"

"Oni koji budnu citali i pisali razne knjige s numerama smatrace se da najvise znaju. Ti ljudski mudraci ce sve prepustit ovijem nizovima te nako kako im numera rece, tako ce zivjet i radit. Medju tijem mudracima bice dobrijeh i rcina"

"Oni rcinasti cinice razne zle marifetluke. Trovace vazduh i vodu i pustati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te ce ljudi naglo umirati od nekakvijeh bolesina"

"Ondakar ce ljudi bjezati iz varosi u sela i jopet traziti planine i tri krstate gore da tamo u njima, disu i piju vodu. Mlogi ce da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te ce od toga odmah umrijeti"

"Onaj koji budne postioi ispostio, taj ce ostati ziv, jerbo ce ga Sveti Duh cuvati i bice blize Bogu"

"U to vrijeme pomora, u ruskim dalekim gorama pojavice se mladi covjek po imenu Mijajlo. Imace svijetlo lice i sav lik ce mu milostan biti. Ljudi ce mu se cuditi kako koraca nebom, a on ce otici do prvog namastira i zazvoniti na sva namastirska zvona. Narodu koji se budne okupio oko njega ce kazati:

"Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego ziv otisao na nebo"

A ljudi koji budu gledali ce reci:

"Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhandjel Mijajlo"

Na te njiove rijcei on ce se blago nasmijati, govoreci im:

"Razapeli ste Bogocovjeka i Sina Bozjega, a Bog vam je dao pamet da njome mislite i ljubite sve oko sebe. Postali ste zvijeri i covjekoubojice! Nijesam dosao da vas ceram da se plasite i sa stravom vjerujete, vec sam medju vama da vas urazumim! Nema vise bogatog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, glozite i ubijate. Zaboravili ste na dusu svoju"

"Ondakar ce za Mijajlom poci svi narodi i zemlja ce postati prava rajska basca. Hrana ce iznicat svudje, i u rijekama , morima i sumama. Oni , koji se ondaj  rode zivjece srecno i dugovjecno da ce i zaboraviti kada su se rodili"

"Mijajlo ce bivati svudje, a ponajvise u Carigradu, sve dok ljudi ne progovore jednim jezikomi jednom vjerom. Poslje ce jopet zadovoljan otici u nebo"

 

OPTICKE  ILUZIJE :

PROBAJ IZBROJATI, KOLIKO IMA CRNIH TACAKA ?

KOLIKO VRHOVA IMA OVAJ ALAT ?

NEMOGUCI TROKUT !

KOLIKO NOGU OVAJ SLON IMA ?

KOLIKO IMA PUNIH KOCAKA NA OVOJ POVRSINI ?

KOLIKO IMA STUBOVA ?

POGLED ODOZGO I ODOZDO !!!

KOLIKO LICA VIDIS NA CIJELOJ SLICI ?

POEZIJA:

 

DOVIDJENJA DRUZE MOJ

Do vidjenja,dragi,do vidjenja;

Ti mi prijatelju jednom bijese sve.

Urecen rastanak bez naseg htjenja

Obecava I sastanak,zar ne?

 

Do vidjenja,dragi,bez ruke,bez slova

Nemoj da ti bol obrve povije-

Umrijeti nije nista na ovom svijetu nova,

Al' ni zivjeti bas nije najnovije.

Sergej Jesenjin

preneseno sa:www.znanje.org/

 

Mostarske kise

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
jo nedozrele.

Govorio sam joj ti si deriste, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reci,
govorio sam joj ti si andjeo, ti si djavo,
telo ti zdravo sto se pravis svetica,
a padale su svu noc neke modre kise
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, niceg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, sta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sacuvaj Boze,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kise,
ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da cini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
njene oci ptica, njena bedra srna,
imala je mladez, mladez je imala,
ne smem da kazem,
imala je mladez, mali ljubicast,
ili mi se cini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko bozicni zvoncici moga detinjstva
zvonile kapi
i nocna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.
Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psici.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi vazna,
Svetlana, Svetlana, znas li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i kojestarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

Vodio sam je po Kujundziluku, po ascinicama,
svuda sam je vodio,
u pecine je skrivao, na cardak je nosio,
pod mostovima se igrali zmurke, Neretva zdrebica,
pod starim mostom Crnjanskog joj govorio,
sto je divan, saputala je, sto je divan.

Kolena joj crtao u vlaznom pesku,
smejala se tako vedro, tako nevino,
ko prvi ljiljani,
u dzamije je vodio, Karadjoz-beg mrtav, premrtav
pod teskim turbetom;
na grob Santicev cvece je odnela,
malo plakala, kao i sve zene,
svuda sam je vodio.

Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi,
pisem neke pesme,
u jednom listu pola stupca za Peru Zupca
i nista vise,
a padale su svu noc nad Mostarom neke
modre kise,
ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da cini,
nije htela, il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Ni ono nebo, ni ono oblacje, ni one krovove,
bledunjavo sunce - izgladnelog decaka nad Mostarom
ne umem zaboraviti,
ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu,
njen smeh sto je umeo zaboleti kao kletva;
onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu,
Bog je veliki, govorila je, nadzivece nas;
ni one teske, modre kise,
o jesen besplodna, njena jesen...

Govorila je o filmovima, o Dzemsu Dinu,
sve je govorila,
malo tuzno, malo placljivo o Karenjini;
govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete;
ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Oslobodjenja", ni ono grozdje polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kise,
ljubila me je po cele noci, grlila me
i nista vise, majke mi,
nista drugo nismo.

Posle su opet bila leta, posle su opet bile kise,
jedno jedino malo pismo iz Ljubljane,
otkuda tamo,
ni ono lisce po trotoarima, ni one dane,
ja vise ne mogu, ja vise ne umem
izbrisati.

Pise mi, pita me sta radim, kako zivim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kise,
ona je i sad, kaze, ista, kune se Bogom
potpuno ista,
da joj verujem, da se smejem
davno sam, davno, prokleo Hrista
a i do nje mi bas nije stalo,
klela se, ne klela,
mora se tako, ne vrede lazi.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Sagalu,
sve sam joj govorio,
vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu,
citala popodne,
u kosi joj bilo zapretano leto, zutilo sunca,
malo mora,
prve joj noi i koza bila pomalo slana,
ribe zaspale u njenoj krvi;
smejali smo se decacima sto skacu
s mosta za cigarete,
smejali se jer nije leto, a oni skacu - bas su deca,
govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluca...

Onda su dolazile njene cutnje, duge, preduge,
mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otici nekud, otici daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

Prste je imala dugacke, krhke, beskrvne a hitre,
igrali smo se buba-mara i skrivalice,
Svetlana izadji, eto te pod stenom,
nisam valjda corav,
nisam ja blesav, hajde, sta se kanis,
dobices batine;
kad je ona trazila - mogao sam pobeci
u samu reku - nasla bi me,
namirise me, kaze, odmah,
pozna me dobro.
Nisam joj nikad verovao,
valjda je stalno curila kroz prste.
Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou,
nosila ga u sobu, vesala o koncice,
volela je ruze, one jesenje, ja sam joj donosio,
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.

Pitao sam je sta misli o ovom svetu,
veruje li u komunizam, da li bi se menjala
za Natasu Rostovu, svasta sam je pitao,
ponekad glupo, znam ja to i te kako;
pitao sam je da li bi volela malog sina,
recimo plavog,
skakala je od ushicenja - hoce, hoce,
a onda, najednom, padala je u neke tuge
ko mrtvo voce:
ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona
pala s Jupitera,
ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da bas on
a ne neko drugi,
taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si djavo, ti si andjeo,
sve sam joj govorio.
Nista mi nije verovala.
Vi ste muskarci rodjeni lazovi,
vi ste hulje,
svasta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kise...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, jos nedozrele.

 

www.perozubac.com

 

LELEK MENE

Da nas ima -
Kao sto nas nema,
Da mozemo -
Ko sto ne mozemo,
Da hocemo -
Kao sto necemo,
Da sve nije -
Onako kako je,
Da je dao Bog -
Kao sto nije,
Pa da jesmo -
Kao sto nijesmo,
I da nije bilo -
Kao sto je,
I da oce biti -
Ko sto nece,
Tako bi se nanovo rodili,
Ime i crn obraz osvetlali!

Matija Beckovic